Prostore sam prazne naselio tobom
a prasinu s duse odneo je vetar.
Vise nemam straha ni pred samim sobom
sve bivse ljubavi otisle u etar.
Zraci sunca me bude svakoga jutra
dok prelepi andjeo pored mene spava,
sve dok imam nju ne mislim na sutra
od milion pogresnih ona je ta prava.
Volim ovaj dalek svet ljubavi beskrajan
i ove nezne,prelepe andjeoske zvuke.
Sve dok tebe imam ostajem istrajan,
mom brodu ne trebaju neke druge luke.
Svaki korak moj je dalji korak sreci
a sreca se zove bas imenom tvojim,
od svih mojih tuga sam strasniji i veci,
dokle god je tebe vise niceg se ne bojim.
A ti,i kad sve stane, samo me pogledaj,
i meni se u srcu javlja andjeoska svita.
Na ramenU mom samo dobro snevaj-
beskraj zavidi za nama, moja AFRODITA!
Prostore sam prazne naselio tobom,
a prasinu s duse odneo je vetar...
